U susret festivalu, malo drugačiji pogled na Pecku

21 mart 2014
U susret novom Pecka Rock Climbing Festivalu, donosimo vam priču Tuyen Vu-a, Francuza vijetnamskog porijekla koji je proveo godina dana volontirajući u našem klubu i dao veliki doprinos održavanju prvog Pecka Rock Climbing Festivala u 2011.  
 
VELIKI KROMPIR

Od tada svaki moj boravak u Pecki podrazumijeva i posjetu mještanima sela Ubovića Brdo. Oni me uvijek rado dočekaju, tim prije što kod njih izazivam radoznalost i uvijek mi postavljaju mnoštvo pitanja. U tom selu od 10 stanovnika, posjetioci su veoma rijetki. I onda sa pojavim ja sa svojom opremom (kukama, konopcima i ostalim oruđem za mučenje) i kačim se na 40m od zemlje da bih pravio rupe u kamenu, sam u šatoru po nekoliko dana - ljudi iz tog mjesta ne znaju šta je penjanje. 

Tako su onda došli da vide šta me privlači na to mjesto i sa dozom čuđenja su posmatrali kako se oprema litica za penjanje. Možda i dalje ne razumijevajući interes toga i misleći da sam malo lud i sklon samoubistvu, ipak su iskazivali zadovoljstvo što se dešava nešto netipično na njihovoj zemlji, onoj od koje žive. Neki me gledaju sa strahom dok visim na litici koja je za njih sinonim za smrtnu opsanost, radim i zabavljam se prkoseći zakonima težine, nekad padajući po nekoliko metara samo da bi se ponovo popeo gore. 

Uveče mi otvaraju vrata svojih domova da bi mi omogućili da se odmorim uz kafu i tradicionalnu rakiju koju su sami napravili. To je prilika da se razgovara svim sredstvima jer je engleski tu skoro beskorisan. Znam osnove srpskog, ali često lice, ruke i mimika bolje izražavaju stvari koje jezik pokušava da prevede. Tako sam im uspio reći da dolazim iz Francuske da pokušam uticati, skromno, koliko mogu, na razvijanje penjanja u državi. Kažem im da živim u Banjaluci i da dolazim tu jer stijena kod koje žive nudi izuzetne mogućnosti za mene i moje kolege penjače. S druge strane, oni mi nude domaći kajmak, mlijeko, jaja i rakiju od šljive kojoj posvećuju svoje voćnjake.
 
krompir2Linije krompira

Tada se između nas razvila posebna veza, jer je neobično da se uspije napraviti most između tako različitih života. Ja sam tu iz ličnog zadovoljstva, ti reljefi su za mene neočekivama sreća, dok oni obrađuju svoja polja i više bi voljeli da su ravna kao u Vojvodini. Pa ipak, svi se nalazimo na istom mjestu, u isto vrijeme i dijelimo istu želju. Oni nemaju tekuće vode, ali se snalaze, dan im je dug jer je proljeće bitan period za nove kulture, i treba im svaka pomoć da bi žetva bila dobra. Ja treba da žurim da opremim najljepše linije jer se približava takmičenje, čišćenje zahtijeva posvećenost i napredujem metar po metar da bih uspio da završim liniju estetski lijepu i prijatnu za penjanje. Oni su Bosanci sa sela, ja sam Francuz iz grada, oni oru, ja bušim, oni me primaju, ja im kažem hvala. 
 
krompir1Da bi se zemlja obradila, neophodno je upregnuti konja u ovu spravu
 
krompir3
Stara dobra kola
 
Kad su me pitali da li želim da vidi kako sade krompir, prihvatio sam sa velikim zadovoljstvom. Tako sam podijelio s njima trenutak njihovog svakodnevnog života i pomogao im u poslovima u polju koji će im nakon nekog vremena obezbijediti hranu koja će im omogućiti da imaju snage da sade za narednu sezonu. Ovdje nema traktora, đubriva, pesticida i motokultivatora, tu su samo bikovi, konji i vrijedne ruke. Dok sam ja navikao da tražim voće i povrće na gradskoj pijaci, oni ga izvlače iz zemlje u količini koja im treba da se prehrane. Mogli bi da ulože u mašine koje bi im omogućile da proizvode više za manje vremena, ali ne žele. Njihovi preci su tako obrađivali zemlju i oni ne žele da takav način života nestane kao što je već nestao u Francuskoj, i kao što nestaje ovdje. 

U pauzi tokom čišćenja luka od 49 metara pridružio sam im se u preoravanju zemlje njihovih polja, veoma pažljivo, svjestan da radim za njihove buduće obroke. To je takođe, za mene način da im pokažem da sam im zahvalan za svu toplinu koju su mi pružili kada god sam dolazio ovdje. Pored toga, sad mogu da sagledam šta su njihovi životi, i iako sam u najboljim godinama, pitam se zašto i kako je najbogatiji dio čovječanstva potpuno zaboravio da namirnice dolaze iz zemlje ne iz kamiona. Tačno je da se tokom tih trenutaka osjećamo pomalo smiješno jer nemamo pojma šta je za njih i za većinu ljudi život : bez auta, interneta, računara, stereo linija, čak bez česme za vodu. Oni su toga dobro svjesni, ali se ne žale, samo žele da mi pokažu šta zaokuplja njihove dane a ja tražim samo da se obogatim novim saznanjima. Volim te mještane, i vraćam im se uvijek sa istom radošću između dvije staze!

Vidimo se.
Tuyen

Prevod : Milica Mijatovic

Tekst preuzet sa: http://tateducaillou.wordpress.com/2011/04/15/grosse-patate/

Kontakt

Dođi, treniraj, upoznaj sebe, upoznaj druge, kampuj, putuj, osjeti slobodu, osjeti prirodu, prepusti se avanturi!

Pozovi:
 +387 65 779 027
 +387 65 303 034
 +387 66 889 859

Email:
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Posjetite nas:

Extreme Studentski penjački centar
Kampus Univerziteta u Banja Luci
Bulevar vojvode Petra Bojovića 1 (zgrada kotlovnice)
78000 Banja Luka

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

strong

Radno vrijeme sale

Ponedjeljak: 19h - 22h
Utorak: 19h - 22h
Četvrtak: 19h - 22h
Nedjelja: 19h - 22h

Mapa